Veštačenje se preduzima radi utvrđivanja činjenica za koje je potrebno stručno znanje ili u kazivanju stručnog mišljenja o utvrđenim činjenicama na osnovu stručnog znanja, ili i u jednom i u drugom. U parnici veštak se u pojavljuje u dva vida: kao pomoćnik suda, kad samo utvrđuje činjenice na osnovu posebnog stručnog znanja kojim raspolaže, ili kao dokazno sredstvo koje se u postupku koristi radi razrešenja činjenica.
Veštaci se koriste kao dokazna sredstva kad sud ne raspolaže određenim stručnim znanjem, nužnim za saznanje određene činjenice. Koja je činjenica bitna, odnosno odlučujuća, odlučuje sud kad donosi odluku o potrebi vještačenja. Zakon po pravilu ne nalaže izvođenje dokaza veštačenjem već je sud slobodan u odlučivanju da li će odrediti dokazivanje veštačenjem ili ne. Odluka o tome zavisi isključivo od toga da li je za utvrđivanje i ocenu činjenica potrebno stručno znanje. Stranke u tom pravcu nemaju nekog odlučujućeg uticaja. Njihova inicijativa je ograničena na mogućnost davanja predloga za veštačenje. To znači da je veštačenje procesna radnja koju uvek određuje isključivo sud, bilo po službenoj dužnosti, bilo po predlogu stranaka. Kad određuje veštačenje, sud određuje i predmet veštačenja, pitanja koja treba razrešiti ili koje činjenice utvrditi, granice veštačenja i na kraju, rukovodi veštačenjem.
Činjenice koje veštak sazna istraživanjem u skladu sa pravilima svoje nauke ili struke, predstavljaјu nalaz veštaka. Nalaz sadrži podatke o svemu što je veštak zapazio ili otkrio veštačenjem, odnosno podatke o činjenicima koje su od važnosti za postupak. Nalaz mora biti potpun i objektivan navod utvrđenog činjeničnog stanja. Na temelju nalaza veštak, u skladu sa pravilima nauke i svoje struke, daje svoje mišljenje. Nalaz veštaka je osnova za izradu mišljenja u kome veštak razjašnjava činjenice. Reč je o sažetom tumačenju podataka iz nalaza, iznesenih u skladu sa zakonskim propisima koji se odnose na predmet veštačenja. Mišljenje veštaka predstavlja stručnu ocenu veštaka o zapaženim činjenicama. Nalaz i mišljenje veštaka čine njegov iskaz i moraju biti utemeljeni na proverenim činjenicama i izneti precizno i jasno. U nalazu se daju temeljni podaci o predmetu veštačenja i nađenom stanju, pa je nalaz svojevrsni opis predmeta veštačenja. Iz mišljenja vidi se na temelju kojih je pravila (svoje) struke veštak izveo zaključak, te je mišljenje odgovor koji je sud tražio od veštaka.
Nalaz i mišljenje veštaka je kompletan elaborat. To je rezultat njegovog istraživanja spornog slučaja. U svom istraživanju veštak se koristi svojim znanjima iz nauke i struke, iz iskustva, saznatim činjenicama konkretnog slučaja, konsultacijama, intervjuima i drugim sredstvima, kako bi organu koji vodi postupak sačinio svoj predlog za rešenje konkretnog spornog slučaja. Za to su potrebna određena specijalna znanja i iskustva u oblasti veštačenja, koja veštak mora posedovati. Od veštaka se očekuje da u svom nalazu i mišljenju, organu koji odlučuje, dâ konkretno obrazložen i na principima nauke i struke zasnovan predlog kako da se reši konkretan problem, sa potpunim, istinitim, nepristrasnim obrazloženjem tog svog predloga. Veštak daje nalaz i mišljenje uz svoju punu odgovornost za tačnost svih navoda na kojima ih zasniva i koja može i šire obrazložiti i dokazati njihovu tačnost.
Veštak mora za svaku svoju konstataciju, razmišljanje, iskaz, imati osnovu u proučenim i utvrđenim činjenicama. Zaključna razmatranja, nalaz i mišljenje vještaka, moraju da budu dati na principima materijalne istine, u čemu se i sastoji puna umešnost veštaka. Sposobnost veštaka se sastoji u tome da prikupi istinite dokaze i da, uz korišćenje poznatih naučnih metoda, iskustva i logičkog tumačenja sačini potpun nalaz i mišljenje, koji organu koji odlučuje u konkretnom predmetu služe kao osnova za donošenje odluke. Veštak mora da obrazloži svoje mišljenje, te da na taj način pruži mogućnost sudu i strankama da njegov rad podvrgnu oceni. Iskaz i mišljenje veštaka moraju biti visoko stručnog kvaliteta i neoborivi, prihvatljivi u celini od organa koji vodi postupak i podobni da se na njima zasnuje odluka tog organa o spornim pitanjima predmeta veštačenja.