Biografija
Ognjen Uzelac je vodeći stručnjak za autorsko pravo u Srbiji, sa preko 20 godina iskustva na pravnim i rukovodećim poslovima u domaćoj muzičkoj industriji.
Specijalizovan za diskografiju i muzičko izdavaštvo, znanje autorskog i srodnih prava uspešno primenjuje i u širokoj oblasti medijske produkcije i distribucije.
Stručnost i dugogodišnje iskustvo stečeno u javnom i privatnom sektoru garancije su za davanje jasnih odgovora na osnovu dubokog razumevanja i detaljne analize.
Preko 20 godina iskustva
na pravnim i rukovodećim poslovima u domaćoj muzičkoj industriji.
Usluge
Veštačenje (nalaz i mišljenje)
Veštačenje predstavlja stručnu aktivnost kojom se, na zahtev suda ili drugog organa ili lica, primenjuje naučno, tehničko ili drugo specifično znanje radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke bitne činjenice.
Veštačenje u sudskom postupku se izvodi kad je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.
O veštačenju odlučuje sud. Inicijativa stranaka ograničena je na mogućnost davanja predloga za izvođenje dokaza veštačenjem, kojom prilikom je stranka dužna da naznači predmet veštačenja, a može da predloži i određeno lice za veštaka najkasnije do završetka pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije
održano.
Stranka može sudu da priloži pisani nalaz i mišljenje veštaka. Kao i da angažuje stručnjaka ili drugog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka, koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili nov nalaz i mišljenje u pisanom obliku.
Nalaz veštaka je za sud samo jedan od dokaza. Sudija nije zakonski obavezan da ga prihvati ”zdravo za gotovo”, već ga ocenjuje u sklopu svih ostalih dokaza, iako u praksi stručno mišljenje često presudno utiče na ishod spora.
Privatno veštačenje se izvodi prema potrebama i nalogu klijenta.
Medijacija (Alternativno rešavanje sporova)
Briljantni i kreativni umovi se često ne slažu. Neusaglašene razlike neizbežne su u brzom i neizvesnom poslu kakav je muzički, zbog čega su sporovi u muzičkoj industriji često živopisni. Ipak, naš pravosudni sistem može biti veoma bezosećajan za rešenja koja imaju smisla za muzički posao. Činjenica je da većina sporova nije vredna suđenja, pa čak i ako jeste, većina sudija nije posebno obrazovana za muzičku industriju. Rezultat je da obe strane ne mogu dobiti odgovarajuću stručnu pažnju.
Sporovi oko autorskog i srodnih prava ne moraju nužno da se rešavaju na sudu. Vansudski načini rešavanja sporova predstavljaju različite zakonom regulisane postupke koji stoje na raspolaganju stranama kao alternativa sudskom postupku, a pogodni su za sporove u oblasti autorskog i srodnih prava, naročito kada postoji element inostranosti. Primeri alternativnog rešavanja sporova (ADR- alternative dispute resolution) su medijacija, arbitraža, ubrzana arbitraža i ekspertsko mišljenje.
Neformalnost ovih postupaka daje stranama u sporu veću kontrolu nad postupkom rešavanja spora, a pojedini postupci, poput medijacije, omogućavaju stranama da zadrže potpunu kontrolu i nad ishodom postupka. Vansudskim rešavanjem sporova štedi se vreme i novac. Dobrovoljnost, tajnost i poverljivost prilika su za strane u sporu da u zajedničkom interesu nastave ili unaprede međusobni poslovni odnos.
Medijacija (Alternativno rešavanje sporova)
Autorsko pravo i muzička industrija
Autorsko pravo je osnovni mehanizam muzičke industrije, koji autorska dela i predmete zaštite srodnih prava pretvara u tržišno konkurentnu robu, čime stimuliše njihovu “proizvodnju”.
Autorsko i srodna prava uređuju odnos stvaralaca i korisnika, posrednika koji njihova dela plasiraju publici, koja ostaje izvan ovog odnosa.
Diskografija ili muzička industrija je privredna i kulturna delatnost koja podrazumeva umetnike, kompanije i profesionalce koji zarađuju novac stvarajući i prodajući pesme, žive nastupe, zvučne i video snimke – tekstopisce, kompozitore, pevače, muzičare, dirigente, vođe bendova, DJ-eve, producente, studija, izdavače, klasične i online muzičke prodavnice.
Uključuje i radio i televizijske emitere, distributere zvučnog i video muzičkog sadržaja, menadžere, muzičke novinare i kritičare, proizvođače muzičkih instrumenata, kao i one koji pomažu u organizaciji koncerata – booking agente, promotere, koncertne prostore, inžinjere, tehničke ekipe, itd.
Pored onih koji rade za dobit, postoje i neprofitne organizacije koje igraju važnu ulogu: organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, reprezentativna udruženja umetnika i druga.
Sporovi u muzičkoj industriji najčešće nastaju između stvaralaca i korisnika, ali i između stvaralaca međusobno, obzirom da su stvaraoci i sami često korisnici – interpretator je korisnik autorskog dela, proizvođač fonograma je korisnik snimljene interpretacije, proizvođač nosača zvuka umnožava fonograme, radio i TV stanice ih emituju, itd. Uređenost pravnih odnosa i efikasnost u rešavanju sporova direktno utiču na poslovanje stvaralaca i korisnika pa je doprinos stručnjaka u ovoj oblasti često presudan.